Kada se radi o svadbama, postoji mnogo stvari koje moramo da uradimo, čak i ako to ne želimo, jer "to je red". Verovatno najstresnija stvar za sve je pitanje koliko novca treba staviti u poklon - kovertu. Prava agonija nastaje kada prosto nemate novca za poklon, a to se dogodilo Mileni iz Valjeva.
Ona kaže da je htela da propadne u zemlju od sramote kada je mladencima uručila praznu kovertu.
- Kad sam upisala fakultet i iz Valjeva došla u Beograd, moje su se novčane mogućnosti prepolovile. Pa sam tako svaki rođendan drugarice ili drugara unapred planirala jer dok platim račune za stan, dok odem kući kod mojih, sav džeparac mi se istopi. A onda je kolega s faksa rekao da se ženi. Probala sam da se izvučem da ne idem jer su neposredno pre toga umrli baka i deka, imala sam mnogo da učim, moji su bili bez dinara. Sestra je isto upisala fakultet, jednostavno, katastrofa - priča Milena i napominje da nikako nije mogla da se izvuče jer su joj kolege rekle da mora da ide na svadbu i da nije važno koliko će novca dati.
Shutterstock/EvgeniiAnd/alexkich
Ponudili su joj da pozajmi novac, ali ona je smatrala da ne treba da ga prihvati.
- Naravno, ne mogu da tražim pozajmcu, jer ko zna kada ću da vratim, a i sramota me. A s druge strane, da kukam mojima da mi daju pare za svadbu kolege bilo je van pameti - jer ni oni nisu imali, a to im je bio luksuz. Jedna koleginica mi je ponudila da mi pozajmi novac. Isprva nisam htela da uzmem, a onda sam shvatila da je jadno da idem praznih ruku. Mislim, bilo mi je glupo. Mada se ja prva ne bih ljutila da mi neko dođe bez poklona - na svoju svadbu planiram da zovem samo one koje volim, drugi neka se slobodno ljute. I tako ja njoj kažem "Ok, ti ponesi pare, pa kad se nađemo, staviću u kovertu". Da se razumemo, ja stvarno nisam imala dovoljno novca da dam. Ne samo za njih, već ni da se obučem. Pozajmila sam od rođake haljinu kad su me konačno ubedili da idemo svi zajedno - navodi Milena i opisuje da je ubrzo sve pošlo naopako, kao i da je na svadbu otišla samo da se kolega ne bi naljutio.
shutterstock.com/Omelnytskyi
Ali onda se ponovo desio problem koji nije umela da izbegne.
Možda vas zanima…
- I sednemo mi u automobil. I sad… ja šapnem, da drugi ne čuju, toj drugarici za pare. Ona prebledi - zaboravila je da ponese. Tu kreće haos, mene sramota, ali ćutim, znojim se… I ja joj kažem jer vidim da joj je krivo: "Ne brini, imam pare. Sve ok." Kad je počelo čestitanje, predam ja njima praznu kovertu. Ali s čestitkom. A praznu. Na svadbi je bilo super, bilo mi je malo neprijatno, ali sam obećala sebi da ću im kad-tad jer ih mnogo volim i želim da im učinim dati pravi, lep poklon. I kad se sve završilo, taj kolega s faksa je rekao kako sam napisala divnu posvetu - opisuje ona.
shutterstock.com
Posle venčanja se sve ređe viđala sa mladencima, a kako kaže, u poslednjih godinu dana se nijednom nisu videli.
- Da li je trebalo da odem praznih ruku? Ne znam. Sad je gotovo. Znam samo da jednom, kad nisam otišla na svadbu, drugarica se smrtno naljutila, pa se više ne družimo. A evo, i kad se ode, isti problem ispadne - zaključila je Milne, prenosi Kurir stil.
BONUS VIDEO
Komentari (0)